Jedan dan

Hoću jedan dan.

Prolećni dan koji počinje bljeskom sunca kroz prozor, čiji mi zraci prže desni obraz dok otvaram oči.

Tog dana ništa ne postoji. Ja nisam ćerka, supruga, majka… Ja sam žena koja uživa u suncu na obrazu.

Ustajem, kafa već miriše. Ne znam kako, sama se tu stvorila. Doručkujem jagode i kroasan koji strašno miriše na puter.

Pakujem ranac, sedam na bajs, već sam pored reke i pecam. Sad već hodam bosa po travi koja je vlažna od rose. Čekam da se osuši i da se ispružim celim telom i pročitam poslednju stranicu one knjige koju nikako da završim. Ležim i gledam u nebo i ne razmišljam da li u travi ima krpelja i da li ću se prehladiti jer hodam bosa po rosi i ležim na zemlji bez prostirke pod sobom.

Prošlo je podne, vreme je ručka. Sedim u restoranu koji izgleda francuski, a služi italijansku hranu. Tu sam sa starom dobrom drugaricom, sa kojom se retko čujem, jer – život. Kikoćemo se kao šiparice, ko zna čemu.

Evo me ponovo u mom savršeno osunčanom stanu, sama proždirem kilogram sladoleda i ne grize me savest, naprotiv, osećaj je sjajan.

Već je veče. Izašla sam. Tu su sve prijateljice koje su značile tako mnogo, a čiji su glasovi vremenom postajali sve tiši, jer su daleko, jer više nismo iste, jer – život. Značile su tako mnogo, još uvek znače jer su obeležile jedno vreme i to treba da znaju. Evo nas. Srećne smo. Ne prepričavamo svoje živote već vodimo polemiku o tome gde su najbolji kolači, koje belo vino je najbolje, kako dobre cipele ima ona devojka koja je upravo prošla pored nas…

Ah, kako je dobro biti slobodan. I pri tom ne mislim ne biti u vezi, braku, zajdnici.. već slobodan sam sa sobom, bez obaveza, posla, škole, porodičnog ručka… Nego ono – radiš isključivo to što tvoju dušu čini srećnom.

Sklapam oči, završava savršeni dan.

01:21h je, oči su mi umorne. Ležem pored svoje jednogodišnje ćerke punog srca i sreće što postoji, što imam tako dobrog muža, što nađem snagu da uradim stvari koje mi se ne rade i što znam da je to u redu.

Upravo sam obećala sebi po neku sitnicu iz tog savršenog dana, da začini haotičan dan, da ga ulepša i učini skoro pa savršenim.

Jer život treba živeti!

Osatvite komentar