Nema ničeg carskog u carskom rezu

Kad god me je neko pitao kako ću se poroditi uvek sam govorila prirodno.

Neko bi se zapitao i rekao, zašto te to pitaju, zar se to ne podrazumeva? I ako je kod nas carski rez zahvat koji se izvodi po odluci doktora, budimo iskreni i recimo da je u Srbiji način porođaja stvar izbora. Carski rez za mene nije bio opcija.  Nikada nisam čitala o njemu, niti se raspitivala kod prijatelja koji su prošli kroz to iskustvo.

I kao skoro uvek u životu, upravo ono od čega bežimo na kraju dođe po nas.

Probila sam termin pet dana. Indukcija uključena, kontrakcije su tu, ništa se ne dešava. Pupčana vrpca u blizini vrata, verovatno je ona sprečava da se spusti, da izvrši pritisak i da se ja otvorim. Šest sati indukcije i užasnih kontrakcija i ništa. Doktorka me spušta u salu na carski rez.

Mrak.

Neko mi lupa šamare i doziva moje ime. Odjednom uzasna bol, neopisiva. Totalno bunilo, um prazan. Nisam svesna da sam se porodila. Jedino što osećam je bol.

Bebu sam videla jedino na fotografiji koju mi je muž poslao.

Sestra insistira na okretanju u krevetu, a svaki milimetar je kao milja. I trepavice me bole. Bolelo je dobrih 5-6 dana intezivno, a onda je bilo sve lakše i lakše. Imala sam i neke komplikacije sa ranom pa je oporavak trajao malo duže.

Interesantno mi je kako sam pre operacije potpisala gomilu papira, kojima se verovatno slažem sa procedurom i da sam upoznata sa svim rizicima, sa kojima realno nisam bila upoznata. Za ovo i ne krivim toliko lekare, radili su u žurbi, ali krivim sebe zato što nisam bila spremna. Bila sam ubeđena da ću se poroditi prirodno, ništa o carskom rezu nisam pročitala, u školicu za trudnice nisam išla, što sada vidim kao veliku grešku.

Bebu sam videla tek sutradan. Konačno su je doneli i bila je neočekivano mala. Nije rođena mala, čak naprotiv (3540g i 56cm), ali ja nisam videla novorođenče do tad, zamišljala sam je kao bebu od mesec dana 🙂

Porodilište je baby friendly, tako da je ona ostala sa mnom u sobi do kraja našeg boravka u njemu.

Prvi podoj, nema ničega, ona sisa i izvlači samo par kapi kolostruma, plače, gladna je. Još jedan neželjeni efekat carskog reza, laktacija koja kasni, telo još uvek nije svesno porođaja.

Krenuli su grčevi, plače non stop, ne umem da je utešim. Teško mi je da je nosim, imam vrtoglavice, plašim se da je ne ispustim. Rana boli, ne mogu da sedim i da je držim na onom visokom bolničkom krevetu.

Znojim se užasno mnogo. Tuširanje je najkompleksnija stvar sa ranom koja ne sme da se ovlaži.

Jedino o čemu sam razmišljala je zašto se ovo ovako desilo. Grizla me je savest. Pupčana vrpca ipak nije bila oko vrata, indukovanje porođaja je bila greška. Ona je uživala u mom stomaku i bila srećna unutra, sve dok neko nije došao i iščupao je odatle. Ona nije želela da se tada rodi, nije tako planirala, nije bila spremna. Svaki put kada bi zaplakala osetila sam se strašno krivom zbog toga, kao da sam je ukrala od sebe same i uvela je prerano u svet u kome je sve boli.

Mleka nije bilo ni malo. Plakale smo obe. Ona jer je tek rođena beba, a ja jer ne mogu da joj pružim ono što joj treba. Ponovo osećaj krivice. Ponovo ne mogu da je utešim. Plačem i govorim sestri kako sam užasna, kako ona zaslužuje bolju majku, kako ja ne mogu da joj pružim ono što joj treba.

Dugo vremena mi je trebalo da sve ovo prevaziđem, da prihvatim ovakav porođaj, oklonosti koje su dovele do njega i da prestanem da krivim sebe, jer realno ne znam ni sada šta sam mogla drugačije da uradim.

I ono što me je najviše bolelo, je to što nisam dobila priliku da je vidim dok udiše svoj prvi dah, što mi je nisu stavili na grudi, što me nije osetila na koži,što ja nisam osetila nju. Kad god vidim neku fotografiju ili neko piše o tome, strašno sam tužna zato što nisam uspela da joj pružim dodir i toplinu koja joj je trebala, što nisam doživela radost rađanja. Umesto toga, zgrabili su je neki nepoznati ljudi u nepoznatom svetu gde je bila sama, po prvi put bez mame.

Znam da zvuči surovo i da je carski rez porođaj kao i svaki drugi, ali ja sam ga ovako doživela.

Ovo je nešto za čim ću patiti zauvek. Ovo su ožiljci koje je na mene ostavio carski rez i njih ne može da pokrije bikini. Bol kao i svaka bol, prođe i zaboravi se. Propuštene prve trenutke njenog života ništa ne može da vrati. Zato pažljivo pravite izbore. Često izbor nije na vama, ali se zato dobro  inforimišite, budite spremne na sve ono što može da se desi. Idite u školice za trudnice, verujem da su sjajne i da mogu da vas pripreme na ono što vas čeka.

Povezane objave

40 dana mama Odmah da se razumemo, ne verujem u magijsku moć 40 dana, u crveni konac, beli luk ispod dušeka i sl. Sve ono što mu je bilo teško da prihvati i objas...

2 Comment

  1. To je zapravo Cezarski rez (Julije Cezar je u pitanju), ali je kod nas uprošćeno na to “carski rez”.

    Čisto da se zna… 😉

    1. alex says: Reply

      Hvala na korekciji 🙂

Osatvite komentar